Јакћи БожјаСрбијаизјављујем драговољнокроз ланце и жицупред сведоцимаСилом, Муком и Неправдомда крива сам и да признајем кривицу!Крива сам што сам некоа не нико и неткоКрива сам што у добаопштег Србобрстаидем у православну црквудодуше, пореткои што се крстим овакос три прста!Крива сам што јесама треба да нисамКрива сам одавношто стојим усправнои гледам у небо уместо у травуКрива сам што се дрзнухпротив кривдекрива самшто опет славим своју крсну славу!Крива сам што пишем и читамћирилицомКрива сам што певамсмејем се и псујем(а понекад и лајем)Крива сам, и признајемда не знам што знам, и да знам што,не знамКрива сам и да завршимс највећом кривицом(пре него што се заценим од смеха)Крива сам, тврдоглавкашто сам Православкаи Светосавка и што не верујему свети злочин и опроштај греха!Крива сам и грешна, дакле штопостојими кад већ постојим и још дрско стојимшто бар не признам да не постојим!Ако то признамда сачувам главуизгубићу часни крст и крсну славуАко не признамцрно ми се пишецео свет ће на моју Земљу да кидишеРуље бивших људилопова и гољачопори робота и других монструмакидисање на моје воћњаке и пољаи на моје беле куће поред друмаоко којих, као најлепше одивецветају трешње, јабуке и шљиве, (...)Моја ружа сликаозарена ликакоју умножавате у вечери и јутрато је слика ваше свести и подсвестиТо нисам ја, спољато сте ви - изнутра!Много смо важнеЗемљо моја милаЈа и моје сестреИстина и Правдачим се на нас дигла оволика силачим су на нас зинуле кривдаи неправда.Шта ће овде џихадијекрсташиамерикоји ми черече синове и кћериМора да су чуле белосветске бандеда имамо златна Срцапа их вадеда их пресаде у сопствене грудине би ли и они били људи (...)Ја се не плашим смрти црне дугевећ ропског живота и болести дугеСмрт је честа појава међ нама Србимакао што су пролећелетојесензимаИ није страшнијапоготову дањуод сушепоплавеземљотресамразакад је човек сретне на своме имањуокађене душе и светла образа,Злонамерницисити и манитисве ми забранисте у рођеној кућиал не може ми нико забранитида певам и да се смејем, умирућиА то се вама више не догађани кад свадбујетени кад, вам се рађа!Поштедите ме коца и конопцаи разапните ме на врху планинакао ваши праоци што су мог праоцаИсуса Христа Назарећанина.Ја ћу да гледама ви зажмуритеИначе ће вам се очи распрснутиод сјаја мог лицаСамо пожуритеШто пре ме разапнетепре ћу васкрснути![b]